Da li veruješ u legende?

Legende Srbije o kojima pišemo se odnose na priče o nekom neobičnom, važnom događaju koji se još od davne prošlosti prenosi usmeno i sa kolena na koleno, a s obzirom na to da često sadrže neke veoma neobične, čak i natprirodne elemente, teško nam je da u njih suštinski poverujemo.

Ali kako je u ljudskoj prirodi da je zanima sve ono što je mistično i neistraženo, na taj momenat zaboravljamo i jedva čekamo da čujemo nešto nesvakidašnje i što neobičnije.

Brojne su destinacije za koje se vezuju razne legende, i pored svih potencijala koje određena destinacija poseduje, legende o njima dodatno doprinose atraktivnosti.

Nije retkost da se određena mesta posećuju samo zbog legendi koje se o njima kroz istoriju prepričavaju, a za sve one koji su ljubitelji istih, Srbija je pravo mesto za to.

Da li već znaš priču o srednjevekovnom gradu Golupcu?

Prema legendi, za Golubac se vezuje priča o neuzvraćenoj ljubavi. Tadašnji turski komandant grada zaljubio se u meštanku, lepu devojku po imenu Golubana. Odbijajući njegovu ljubav, Golubana je kažnjena tako što je zatvorena u najvišu kulu, koja je danas zbog oblika dobila naziv Šešir-kula i gde su joj jedino društvo pravili golubovi koje je ona hranila i sa njima razgovarala.

Prepričava se i da turskom komandantu to nije bilo dovoljno, pa je Golubanu lancima vezao za stenu naspram tvrđave kako bi se pokajala. Devojka je umrla gledajući u grad koji je po njoj dobio ime, a stena i dan danas postoji na sredini Dunava i nazvana je Baba-kaj, što na turskom znači ’’pokaj se’’.

Iako je lokalitet Đavolja varoš rezultat erozivnih procesa  koji ovde traju vekovima, postoji nekoliko legendi i misterioznih priča koje već godinama impresioniraju turiste. Jedna od najpoznatijih je legenda o rodoskrnavljenju. Ovo je priča o đavolu koji je meštanima spremio ’’đavolju vodu’’ koju su oni pili i potpuno zaboravili na rodbinske odnose, te su želeli da venčaju brata i sestru.

Đavolji plan je htela da spreči vila koja je čuvala ovaj kraj, i kako nije uspela da urazumi svatove koji su sa mladencima krenuli ka crkvi na venčanje, vila je počela da se moli Bogu.

Bog je uslišio njenu molitvu, spojio je nebo sa zemljom, stvorio jak i hladan vetar koji je zauvek za kaznu okamenio svatove sa mladencima.

I dalje se govori da niko ne sme da prenoći u Đavoljoj Varoši, jer se veruje da se posle ponoći celim ovim područjem čuju nestvarni krici iz dubine zemlje. Zvukovi su mešavina krika odraslih ljudi, žena i dece, a neki meštani čak tvrde da su videli siluete nekih bića sličnim čoveku. Govori se i da im se pred očima prikazuju svatovi u koloni, muzika i pesma, a zatim zastrašujući muk.

Nastanak imena Divčibare, grada i odmarališta na planini Maljen, vezuje se za reku Crnu Kamenicu koja protiče kroz centar ovog turističkog naselja. Prema legendi, nekada davno se nakon letnjeg pljuska u nabujaloj reci ovde utopila mlada devojka čobanica. U znak sećanja na taj nesrećni događaj, ovoj planinskoj visoravni dodeljen je stari slovenski naziv ’’Divčibare’’, što u prevodu znači ’’devojačke bare’’.

Za Krupajsko vrelo se uglavnom vezuje i čuvena vlaška magija. Legenda kaže da su Homoljske planine progutale veliku količinu zlata koje je sakriveno u Zlatnoj pećini na samom dnu Krupajskog vrela i da ga čuva vodeni duh Tartor.

Svake godine na ’’đavolji dan’’, Tartor udara u svoje bubnjeve i priziva druge duhove na svoju slavu, i jedino je tog dana ulaz u Zlatnu pećinu otvoren. Vlaške žene noću ulaze u reku sa željom da se prepuste vodenom duhu. Ukoliko u tome uspeju, postaju veoma moćne, a zauzvrat duh traži nagradu – obično lepu i mladu devojku.

Područje reke Uvac u zapadnoj Srbiji čuva legendu o Devojačkoj steni. To je priča o zabranjenoj ljubavi i veruje se da se sa ovog mesta u ambis bacila devojka zbog ljubavi koju njeni roditelji nisu odobravali.

Naša zemlja čuva brojne legende o različitim destinacijama, raznim događajima u njima ili legende o nastanku imena.

Legende naše Srbije će se i dalje prepričavati budućim generacijama, predstavljaće dobar potencijal za razvoj turizma u nekim mestima i dodatno će doprinositi atraktvnosti mnogim mestima. I nećemo nikada saznati da li su priče istinite ili izmišljene, a možda je u tome i čar.

Neke stvari treba jednostavno ostaviti da budu ono što jesu, prepustiti se, verovati i uživati u njima.

Koje legende Srbije znaš?

Ako ti se ovaj post dopao, klikni ovde i saznaj kojih smo top 5 prolećnih destinacija odabrali za 2021. godinu.